недеља, 23. март, Гости: Маја Гојковић, градоначелница Новог Сада, Горан Јешић, градоначелник Инђије, Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца Ауторка: Оља Бећковић

Бећковић: Добро вече. 11. маја, као што знате и као што сви знамо, а делује да заборављамо, осим парламентарних избора, у Србији су паралелно и локални и покрајински избори. Од ове године градоначелници се више не бирају непосредним изборима него то ко ће бити градоначелник и какве су заправо шансе Горана Јешића, Маје Гојковић, Верољуба Стевановића, а и свих осталих да понове своје мандате, то ће директно зависити од оне већине која победи у локалној скупштини. Ствар делује прилично компликовано. Колико нови закон компликује њихове шансе, колико је вама јасно за кога заправо треба да гласате и о чему се ту ради и колико су градоначелници имена и презимена, а колико се доводе овом приликом у ситуацију да су ипак странке - о томе вечерас у емисији Утисак недеље господин Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца. Добро вече.

Стевановић : Добро вече.

Бећковић : Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада. Добро вече.

Гојковић : Добро вече.

Бећковић : Горан Јешић, градоначелник Инђије. Добро вече.

Јешић : Добро вече.

Бећковић : И ово ми је просто било занимљиво, као тема, то уопште да ли у Србији то постоји, човек са именом и презименом, невезан за странку, и ако би неко место било згодно за тај оглед, онда је то градоначелник неког града. Дакле, грађани би имали врло јасну прилику да виде шта сте им донели или им нисте донели. Дакле, да ли се ви осећате као име и презиме или као странка? Да ли верујете да грађани за вас гласају као за Горана Јешића или као ДС?

Јешић : Па, у мом случају то је потврдило (ја сам други мандат сада, ево, кандидујем се за трећи мандат) је очигледно да гласају више за име и презиме и за програм који нуди човек са именом и презименом него за странку, јер не би могао да будем просто два пута реизабран у једној средини где апсолутно је радикалска подршка. Срем је такав, Инђија поготово. Велики број људи гласа на републичком нивоу и као за председника Републике за Радикалну странку, а опет на локалу већ готово осам година на власти су неке демократске снаге и то доста убедљиво. Тако да најбоље место где људи треба да гласају персонално, ако мене питате, и за посланике у републичком, српском парламенту, кад-тад морају да гласају персонално, јер знају ко их представља, ако негде то треба да се деси, онда треба на локалу. Ми смо имали један закон из 2002. године, који је био од најбољих системских закона. На жалост, пред Нову годину на силу су донети неки закони. На силу је донет и Устав Републике Србије, који је у својим најнегативнијим странама пре свега укинуо директно и персонално политичку одговорност појединаца, пре свега на локалном нивоу. Имамо ситуацију данас какву имамо, да имамо један врло лош закон, врло назадан, да јако мали број држава има такав закон. Наш законодавац се угледао на Хрватску, рецимо, па имате, рецимо, ситуацију у Осијеку, који је био најбољи град годинама у Хрватској, да већ две и по године нема локалну власт пошто те странке не могу међу собом да се договоре и да Хрватска и она сама од маја следеће године мења тај закон.

Бећковић : Ако се не варам, министар за локалну самоуправу је човек из Демократске странке?

Бећковић : Само да вас сад питам кратко за ваше прве асоцијације – дакле, кад чујете Верољуб, односно Верко, како га Србија боље зна, Верко Стевановић или Маја Гојковић, шта су вама асоцијације? Српска радикална странка и... Па, чини ми се ипак би било, колико год сте се ви трудили, али СПО, па са свим вашим трудовима СДПО или већ ДЗЗ... Је л' их везујете за странке или су то ти неки људи које такође знате протеклих 20 година?

Јешић : Ја знам јако пуно градоначелника у Србији, обично их негде везујем на успешну и неуспешну причу, никад за политичке странке.

Бећковић : Је л' тако?

Јешић : Јер јако мали број људи је 2004. победио захваљујући политичкој странци. Углавном су то неки угледни људи, који су мање или више били способни, али су добили подршку грађана, па су грађани након четири године одлучили да им дају или не дају подршку. И Верко и Маја су симболи Крагујевца и Новог Сада, не никако својих партија.

Бећковић : Мајо, ево, сад вас качим за ово исто питање, је л' имате тај исти утисак за ваше колеге?

Гојковић : Не, ја чак нисам ни знала у којим су политичким опцијама када су излазили на изборе нити сада. И такође сам доста тога доброг чула и о једном и о другом градоначелнику и делим, дакле, Јешићево мишљење да је ово корак назад. Не зато што нам многи то спочитавају - да критикујемо овај нови закон о локалној самоуправи, да ми можда нећемо бити, па да се због тога толико дисонантно, дакле, обраћамо јавности, када говоримо о новом закону о локалној самоуправи - него управо због тога што мислим да су кажњени грађани наших средина, сада када буду излазили на изборе, јер не знају ко ће бити тај носилац власти једног дана када се формира парламент и ако се формира парламент. Дакле, морало се ићи можда на још персоналнији избор, не само првих људи општине, него већински избор за одборнике.

Бећковић : А да ли ви имате утисак да су тачне те оцене које се појављују ових дана у јавности да је, рецимо, то проценат за који је Томислав Николић изгубио у Новом Саду на председничким изборима, да је једнак оном проценту колики, како би то могло да се мери, колико је јачи ваш лични рејтинг од рејтинга странке? Је л' имате утисак да имате јачи рејтинг ви, као Маја Гојковић, градоначелник, него Српска радикална странка у Новом Саду?

Гојковић : Са пажњом сам читала те анализе, онда сам се и сама заинтересовала да видим какви су били резултати избора 2004. године. Отприлике таква је била разлика између страначке листе, дакле, партије у оно време, која ме је предложила, и дакле вишак оних гласова које сам ја освојила и убеђена сам да ће се моје колеге овде присутне сложити са тим да је неопходно када излазиш на непосредне изборе да, поред те велике приче да је неопходно да имаш неког Давида себи иза леђа или Голијата који ћете подржати, да будеш изузетно јака и угледна личност у својој средини. То доноси дакле победу на непосредним изборима и зато су се велике странке изгледа побуниле против угледних људи у неким својим срединама или партијама.

Бећковић : Је л' се ви слажете са тим да смо отишли корак уназад и да се ваш случај компликује и да се дакле шансе смањују да поновите тај мандат?

Стевановић : Па, слажем се, наравно, то је велики корак уназад заиста и ја мислим, као и моје колеге, да је потребно и за републички парламент бирати људе по већинском систему, а ово је заиста корак уназад, то су компромиси, и сад су странке неке које нису смеле да попусте, попустиле и наравно знамо и због чега, јер знамо у ком тренутку, али дакле исти је и одговор мој на ово питање да ли се ми познајемо. Ми пратимо рад градоначелника сваког појединачно. Ја готово све знам о господину Јешићу и о Маји и само да кажем нешто што је јако важно, а опет говори у прилог овога што покушавамо да кажемо. Дакле, изађите, господо, пред грађане са именом и презименом, а све три листе се зову у нашим градовима по нама.

Бећковић : Само опростите секунду, ево, то нисмо рекли, значи, ваша листа се зове?

Јешић : Горан Јешић - ДС.

Гојковић : Група грађана - Маја Гојковић.

Стевановић : Листа Верка Стевановића - Г17 плус заједно за Крагујевац. Дакле, Мају знам дуго година, били смо заједно и у парламенту, пуно пута у студију. Никада се није десило да између нас нешто ружно искрсне или се деси, што је значи јасно како се нас двоје једно према другоме опходимо. Сви ми знамо какав је успех господин Јешић направио и шта је Инђија направила и на европском нивоу, дакле, и он излази као такав човек, са таквим резултатом, пред своје грађане. Исто то радимо и ми. Ја сам дакле убеђен, ако то морам сада да кажем, да то што имамо у истом тренутку и једне и друге изборе мало компликује ситуацију, али мислим да неће толико да компликују, грађанима само треба просто рећи: уколико хоћете да вам градоначелник буде Верољуб Стевановић или Маја Гојковић или господин Јешић, изволите гласајте за ту листу. Уколико та листа добије већину, они ће бити градоначелници, уколико не добије већину, они могу да не буду градоначелници, па макар имали 49 посто. Дакле, утолико морамо да упростимо причу и ја мислим да ће то да се деси, што се Крагујевца тиче, Инђије и Новог Сада. Ја сам убеђен да се то у Крагујевцу дешава и то смо показали тиме што смо само за три сата успели да прикупимо 5.000 потписа, а било је потребно 2.610, и предали смо 3.000 потписа само за три сата од добијања документације, што ја мислим да је апсолутни рекорд. Грађани су масовно изашли да дају подршку овој листи. До сада у Крагујевцу нико није предао листу.

Бећковић : Е, добро, али сад значи у оваквим околностима када ваш избор зависи од тога ко ће добити већину и кад погледамо сад задње обрте и задње игре које сте ви одиграли, има ли то везе? Дакле, има ли везе то што сте ви одлучили да у децембру месецу, крајем децембра, два дана пред изборну ћутању, откажете подршку Велимиру Илићу, дакле, свом до тада коалиционом партнеру, и да подржите Бориса Тадића? Има ли везе ваша одлука да уђете на листу са Г17 и да дакле "Заједно за Крагујевац"... И да ли су вам, пошто исто тако те анализе кажу да у Крагујевцу је доста извесно да могу победити или демократе или "Заједно за Крагујевац", односно ваша коалиција, да трећега нема?

Стевановић : Прво, није тачно да је нека послушност отказана два дана пред ћутњу, то је нетачно. Дуго траје тај спор.

Бећковић : Па, када сте написали писмо Вељи Илићу да га нећете подржати него Тадића?

Бећковић : Али за шаку чварака, на шаку чварака може.

Стевановић : Не личим, али неки личе, поготово онај ко то каже, а одавно траје сарадња између мог тима, мене и господина Динкића, још од 2000. године. И о томе можемо да причамо. Дакле, да вас подсетим, да се питао Г17 у то време, негде у октобру месецу, после 5. октобра, тада смо требали да направимо неку владу и да та влада има једно дванаестак министара, углавном експерата, и ја сам био позван, као градоначелник, да будем тај, јер сам по неким анкетама Ју-ес-ејда (УСАИД), рецимо, био проглашен за најбољег у то време до 2000. године. То нису усвојили неки људи у то време и дошли смо до тих избора у децембру и десило се шта се десило. Дакле, та сарадња је кренула тада између нас. Као министар финансија је био према нама коректан и та је сарадња од тада. Значи, заиста никада није било никаквих проблема.

Бећковић : Али реално, ваша процена шта је победничка варијанта на следећим изборима? Дакле, коалиција ДС - Г17 – СПО - ЛСВ или на локалу Г17 заједно са коалицијом или је победничка варијанта ДСС - Нова Србија, по вашем осећају?

Стевановић : У Крагујевцу из кеца у кец, значи, први на листи су поменути "За европску Србију", а први на листи смо ми, значи, на том листићу смо ми, дакле, листа Верољуба Верка Стевановића - Г17 плус заједно за Крагујевац. И ми мислимо заиста да ћемо добити апсолутну већину и да ћемо и на републичком нивоу имати већину и моћи да саставимо владу и то је, ја мислим, једино решење за Србију.

Бећковић : Мајо, победничка варијанта? Дакле, шта ви мислите, да ли се можда ваше шансе ипак повећавају тиме што, макар како званично каже, сте искључени из Српске радикалне странке.

Гојковић : Избрисани из евиденције, да, ма шта то значило. Мислим да да. Мислим да сад имам већи политички простор. Лепо је заиста водити групу грађана, коју предводи градоначелник, који има велики, висок рејтинг у граду Новом Саду, и не бити спутан неким партијским оквирима. Мислим да то даје велику шансу у граду какав је Нови Сад, који је високо урбан.

Бећковић : Да ли сте то намерно одиграли?

Гојковић : Ја?

Гојковић : Изгледа да људи различито одавде из Београда посматрају моје политичко деловање, али заиста никада, ево, можемо да погледамо неке старе снимке, се нисам сакривала док сам гласала и кад сам била посланик или заузимала неке друге важне функције у држави, ни као градоначелник, и сада сам потпуно спонтано села, нисам ни мислила да неко може да снима док грађанин Новог Сада заокружује неко председничко место. Мислим да је читаву забуну унело то што листићи у Војводини потпуно другачије изгледају него у другом делу Србије. Има јако много језика народа и народности, па су сви почели да калкулишу, онако како је свакој политичкој опцији одговарало у том моменту, да тврди да сам као градоначелник заокружила једно или друго име. Моје потпуно приватно право је било да се определим за нешто што сам у том тренутку мислила да је најбоље за Србију.

Бећковић : Па, за шта сте се определили?

Гојковић : Па, за најбољи избор за Србију у том моменту и неко моје лично размишљање.

Бећковић : Шта је то?

Гојковић : То ће остати и даље само моје.

Бећковић : Значи, и даље играте на две варијанте, добро.

Гојковић: И даље ће остати само моје размишљање, а нисам се ником препоручивала у том моменту јер није било потребе, дакле, у том моменту размишљати о неким даљим политичким потезима или некој евентуалној коалицији, јер група грађана ни не размишља о томе у овом моменту да се појави на неком политичком пољу деловања на републичком нивоу, па није потребно ни размишљати о неким коалицијама у том правцу. Видећемо на локалу, пошто су локалне теме нешто посебно, барем их ми тако гледамо који смо обављали извршне власти четири или осам година. Колеге имају много више искуства и локалне приче су нешто другачије и мислим да ту треба да се посматра само интерес грађана у том моменту. Дакле, не би требало да пресликава слику из Србије или онако како се формирају владе.

Бећковић : Не би требало, али да ли верујете да хоће или не?

Гојковић : Желим да не верујем у такве ствари, желим да посматрам државу као државу која размишља дакле и о неким европским тенденцијама, па да локалне приче буду издвојене из ових великих прича на нивоу државе, зато што и овај закон је донет зато што је било условљено доношењем Устава, очигледно, и мало ме брину ове две велике политичке странке, као што су Српска радикална и Демократска странка, које јако пуно губе овим законом. Ја не знам зашто су мислили да ће нешто добити, осим строгом партијском дисциплином и партијским бичем којим могу да владају неким будућим председницима општина.

Бећковић : Добро. Да ли би за Србију било добро да победи Српска радикална странка на парламентарним изборима?

Гојковић : Нисам размишљала о томе да ли би за Србију било добро да победи...

Бећковић : Па, немогуће да нисте о томе размишљали, о чему сте размишљали?

Гојковић : Размишљала сам о томе како да изађем сада на изборе на локалном и на покрајинском нивоу, верујете, нисам размишљала о другим политичким партијама и какви ће они политичке потезе да повлаче у будућности.

Бећковић : Али ваш посао је да се бавите добром грађана и бољим животом грађана.

Гојковић : Јесте, али грађани о томе сами одлучују.

Бећковић : Дакле, ево, у Новом Саду, ако већину добију радикали, је л' то добра вест за Нови Сад?

Гојковић : Зато што излазим са својом листом, мислим да ће најбоља вест за Нови Сад бити ако већину добије "Група грађана - Маја Гојковић" зато што сам се и доказала ове четири године и могу да ми верују и даље, а што се тиче неке шире приче, да вам одговорим ипак, јер знам да волите да добијете одговор - и то ћемо да препустимо грађанима Србије да се они одлуче да ли мисле да је нешто јако добро гласати за Српску радикалну странку и да она формира коначно власт и да Србија види како то изгледа када Српска радикална странка има већину и свог премијера или ће се одлучити дакле да то добије ова листа која се сада зове "Листа за европску Србију“ или, ако буде неког трећег избора, можда ће се одлучити и за тај трећи избор. Ако ме питате као политичара који треба да размишља, дакле, како му то све изгледа, бојим се да 12. мај неће донети нешто ново и онда се поставља питање зашто су републички избори уопште расписани у овом моменту кад је свако са сваким већ могао да направи владу.

Бећковић : Питам вас као политичара који, чији ће долазак на ту локалну власт зависити од те већине која стигне и заправо мора да вам буде битно, а са друге стране, онда су вам...

Гојковић : Или долазак на изборе опет изазвати многе контроверзе.

Бећковић : ...важне и те постизборне коалиције и спремност ваша и осталих да уђу са вама и сад је то онако како смо и почели. Дакле, да ли је можда проблем у томе зашто се устежу демократе или Демократска странка Србије или било ко да уђе са вама, са "Групом грађана - Маја Гојковић" зато што је остало нејасно шта је ваш спор са Српском радикалном странком? У чему се ви разликујете?

Гојковић : Не знам како сте дошли до тог утиска да се сви устежу када о томе нико ни са ким није причао. Ја сам само чула да на републичком нивоу да су сви почели изборне кампање, да нико ни са ким неће. А на локалу се још нико није изјашњавао ко би могао са ким да иде у коалицију, зато што сви помало гледају, због повећања цензуса и због осталих неких ствари, ко ће уопште ући у градски парламент. Познавајући ситуацију у Новом Саду, јако мало изборних листа ће уопште ући и бити могуће да се направи некаква коалиција тако да, ако неки велики и рачунају да мали неће направити успех, јако се варају.

Бећковић : Да ли, рецимо, на вашем локалу је могућа постизборна коалиција са "Групом грађана - Мајом Гојковић"?

Јешић : Па, ми немамо листу "Група грађана - Маја Гојковић".

Бећковић : Не, не Нови Сад има, Војводина, како хоћете.

Јешић : Маја кандидује се у Новом Саду, ми имамо друге листе, објективно код нас је јасна политичка ситуација. Један јак блок који имају радикали...

Бећковић : Кад читате у новинама - Бојан Пајтић избегава одговоре, али прећутно даје на знање да би био спреман на постизборне коалиције - као члан Демократске странке да ли подржавате те идеје или не?

Јешић : Као члан Демократске странке, на питању Новог Сада је питање потпуно различито од питања Косова, рецимо, или европских интеграција или Ратка Младића и тема је коју треба да решавају ти људи у Новом Саду су потпуно другачији, зато их грађани и бирају. Они треба да реше проблем, пре свега, незапослености. То очекују од Коштунице и од свих осталих министара у прошлој влади и у будућој влади. Прво то, па тек онда Косово, и ако погледате сва истраживања, то су прве теме. Е, то очекују и од нас. Друга ствар - квалитетнији животни стандард. То је неки нормалан живот. Већи број обданишта у Новом Саду, који је проблем. Очекују да се реши проблем саобраћаја, који је проблем. Исто тако очекују неке друге проблеме да се реше у Инђији, али то су неке теме где објективно политичке партије не могу, не можете да имате различити став о томе да ли треба десет нових вртића или не треба.

Бећковић : Али у чему је суштинска разлика између овог републичког, парламентарног нивоа и тог? Зар није исто? Па, објективно, сви хоће бољи живот. Објективно нико не жели да народ буде у изолацији.

Јешић : Објективно ми данас имамо два различита, објективно два различита концепта. Е сад, та два различита концепта на националном нивоу су дијаметрална један од другог, један је просто европски концепт, други један концепт самоизолације, који људима који врше власт на било ком нивоу изгледа потпуно самоубилачки. Ко је некад убедио било ког инвеститора да инвестира и отворио макар иједно радно место, тај зна да Србија самоизолована не може просто да буде...

Бећковић : Али, ево, ових дана, прошле недеље смо чули да Воја Коштуница каже, опростите само... "Да је то једна невиђена пропаганда и безобразлук и да та самоизолација не постоји." Сад вас ја питам конкретно, дакле, ви седите у тој Инђији, ви сте изјављивали ових дана да је не знам колико тих преговора, инвестиција отказано, блокирано. Па, дајте да чујемо.

Јешић : Прекјуче сам имао састанак где су људи одложили причу, где је, рецимо, озбиљна компанија, кажу: сачекаћемо да видимо тај 12. Значи, потпуна... Наш бивши премијер или технички садашњи премијер (је то негде мени утисак и недеље, можда можемо да причамо на крају око тога) је први пут у прошлој недељи из трајања свог четворогодишњег мандата употребио реч "економија", "животни стандард" и "квалитет живота грађана" и "инвестиције". Он човек никад није причао о томе, а зато су га бирали. То премијер сваке државе прича. И он је сада нашао, када је схватио да је то један озбиљан проблем, питајте било ког председника општине (јер се све инвестиције завршавају у општини, не на небу или земљи, него у једној општини) колико му је стало до новог радног места и колико има проблем са грађанима који су незапослени и када вам такве сулуде изјаве политичара да ће се то дешавати ако сте ван европских интеграција... Ја ниједну компанију (а има их јако пуно и у Инђији и у Пазови и у Срему и у Новом Саду и у Пећинцима итд, који су много прошли кроз моју канцеларију) нисам чуо да је њихов интерес да дођу у Србију зато што ће Србија бити изолована земља него чак напротив - интерес свих компанија је да дођу у Србију која ће бити на путу европских интеграција, а пре свега руских компанија.

Бећковић : Добро, али онда чујете исте те гласове, ево, рецимо, Бубало је најистакнутији у тим изјавама. Не дозвољава, човека ужасно вређа да говорите да је он антиевропски тип и дакле имамо ту целу причу да: "па, они уопште нису против, они нису за прекид и они су за сарадњу и за економске инвестиције". Нико није против тога.

Бећковић : А што они неће? Хај'те, реците ви мени једноставно, што они неће?

Јешић : Па, ја мислим да Бубало конкретно хоће. Мислим да ...

Бећковић : Не, не, не питам вас за Бубала, питам што је овај вама отказао састанак?

Јешић : Причамо за инвестиције, 'ајд само да се вратимо на оно... Дакле, пре свега, мислим да постоји плејада добрих, озбиљних политичара у Демократској странци Србије, могу да вам набрајам ко је добро радио свој посао, између осталог, мислим и Бубало, али мислим да је Париводић радио свој добро посао. Значи, постоје људи који раде свој посао добро, али је проблем у томе што негде лидер те партије није у земаљском животу, он човек просто је фиксирао себи 50 година унапред и замишља о томе шта ће писати уџбеници историје, а не како ћемо данас живети, а данас ми треба да решимо проблем од 23 или 18, по неким другим мерилима, стопу незапослености. Шта странци кажу?

Бећковић : Шта странци кажу?

Јешић : Пре свега, свака политичка нестабилност, свака у свакој земљи, је проблем за инвестирање. Друга ствар, ми имамо ту нестабилност - прошле године шест месеци немате владу, не знате шта је политика те владе. Па, смо онда имали и председничке изборе. Просто, избор неке партије, неког појединца симболизује сигурност. Објективно, Борис Тадић је донео озбиљну сигурност у једном делу, док није дошао проблем око Косова, јер велики број инвеститора је после те победе дошао, то сам ја отворено причао. И друга ствар, они хоће да знају шта ће се десити са овом земљом док њихове инвестиција буде реализована, а то је 20 или 30 година. Уколико та земља буде самоизолована, уколико буде имала хиперинфлацију, ако буде имала проблем тржишта... Србија је једно мало и сиромашно тржиште, нико неће инвестирати, то је јасно. На крају, за крај, и сам потпредседник Руске федерације, садашњи председник, је отворено рекао зашто гасвод иде овуда. Не иде гасвод зато што Руси бог зна колико воле Србију и Бугарску, него зато да имају, да немају проблем више са Украјином, него да иде кроз земље Европске уније, да снабдевају Европску унију. То је разлог гасвода, уколико буде реализован, зашто ће ићи кроз Србију.

Бећковић : Какав ви имате... Је л' имате то пример да кажете: ево, у Крагујевцу се дешава то и то због тога што нисмо потписали 28. јануара, због тога што смо расписали изборе кад им време није, због тога што условљавате Европску унију, је л' има?

Стевановић : Ја не могу то да кажем, али могу да кажем да се то одражава, све ово што видите на политичкој сцени се одражава и на наш рад у локалу. И ми смо они који смо директно изложени свим оним мукама које грађани имају и ми смо први на удару. Ми смо више оперативци него политичари. Ми смо политичари утолико што сад комуницирамо са амбасадама, са неким земљама и са нашом владом, а све остало је наша оператива, наш рад, који је онако директан и који се види. Ми смо имали један овакав случај у тренутку када је господин Николић изабран за председника Скупштине, тог тренутка је једна инвестиција блокирана и, наравно, морали смо да чекамо једно извесно време, после тога се то откравило.

Бећковић : Која инвестиција је блокирана? Мислим, ово вас намерно питам зато што се стално говори да су то кампање и да су то предизборне приче, које заправо...

Бећковић : И шта су вам рекли? Шта се њих тиче да ли је...

Стевановић : Рекли су нам "нестабилна је ситуација", управо ово што чујете да се говори. Ја ћу директно рећи.

Бећковић : Не, увек чујемо да се говори, али не знамо како изгледа тај састанак.

Стевановић : Ја ћу вам директно рећи, немам разлога да размишљам о неком врху, о неким шефовима, о неким великим који ми чувају леђа. Дакле, то је прва ствар која се дешава, значи, блокирају нас неки неким политичким ставовима или у неким тренуцима. Имали смо тај тренутак када смо у парламенту имали председника парламента који није био по вољи Запада и тог тренутка инвестиције су под знаком питања. И сад су инвестиције под знаком питања.

Бећковић : Које био председник парламента?

Стевановић : Конкретно Томислав Николић у једном тренутку. Сад сви они који су и купили чак код нас неку земљу и спремни су да инвестирају и имају неке предуговоре са нама... У Крагујевцу се зида или се припрема за градњу 200.000 квадрата пословног простора. Нешто невероватно за Крагујевац. Крагујевац има буџет ове године, опет захваљујући сопственим ангажовањима, већи од нишког, иако је Крагујевац двоструко скоро мањи од Ниша. Значи, локација и дестинација врло привлачна за улагање, али сви сада, или велика већина њих, чека развој догађаја и чека коначно решење 12. То је прича...

Јешић : Ако ми градоначелник дозволи, ево, могу ја да препричам састанак од прекјуче, извините?

Бећковић : Хајде.

Јешић : Значи, дошла је словеначка фирма, која иначе завршава фабрику и која својим препорукама и добрим искуством са нама већ довела једног инвеститора, доводи трећег великог инвеститора и састанак је трајао тако што смо сат и 45 минута причали о политичкој ситуацији и да сам ја, наравно, причао једну другу варијанту и био позитиван, јер мој је интерес да они дођу у Србију штагод да се деси овде, али је био и позитиван у контексту да се деси, не знам, влада Српске радикалне странке, али сам их наравно убеђивао да то не може да се деси, и позитиван у контексту да ће се све наставити и у једном и у другом случају. Наш интерес... Наша ситуација је много компликована у локалу и тек после тих, не знам, сат и 45 минута су ме људи питали конкретно за земљу, резервисали и реализоваће то после 12. маја.

Бећковић : А знате шта није јасно? Није јасно, ако је то, рецимо, кад читамо, Инђија, онда читамо те ствари "чудо од општине“, "Швајцарска у Војводини“ или осамнаести од 25 проглашени за место, оно најидеалније за инвестиције итд. Са друге стране, ви кажете, у контексту овог новог закона, да ће то сад бити проблем зато што су радикали ужасно јаки у Инђији.

Јешић : Не, ја сам рекао просто да постоји... Не, ми смо... Политика је озбиљна наука, ми смо наручили истраживање, једном годишње радимо, не само због избора него да знамо...

Бећковић : Не, не, али како је могуће, ако је то тамо све тако идеално, ако сте направили Швајцарску, зашто су и даље радикали најјачи?

Јешић : Не, није идеално нигде. Прво, идеално није, није нигде идеално. Друга ствар, да постоје велики број инвестиција, постоји. Да је отворен известан број радних места, то да, али да је животни стандард нешто бољи, јесте у односу на... Али то није ни близу онако како грађани очекују. На крају, кад добијете радно место од 300 евра, ви не можете да решите своје животне проблеме, да се одвојите од породице, да оснујете своју породицу, да купите стан. Значи, то просто је немогуће. Ми смо тамо створили перспективу у овим околностима да будемо једни од бољих, да просто наши грађани виде излаз из тог тунела, а иначе ситуација је лоша свуда. Да се гради 15 фабрика у овом моменту, гради се, али хоћу да кажем да то кад кажете, отворили сте, не знам, три-четири хиљада радних...

Бећковић : Али ја вас питам то за тај део грађана који ће стално да верује да то се односи и да се тај бољитак односи на неке друге, а не на њих и на те неке блиске власти или већ не знам коме.

Јешић : Па, у контексту... Постоји очигледан проблем комуникације са републичког нивоа јер ти исти грађани, не знам, мене подржавају на локалном нивоу, као некадашњег члана ГСС-а, па се распала странка, а члана ДС-а данас, и ми сада, уз лош изборни закон, уз преклапање републичких избора, ћемо имати највише одборника у локалном парламенту. Очигледно грађани разликују те ствари. Немојте да потцењујемо ми грађане. Ми стално кажемо: знаш, пола популације неписмено и овако-онако. Грађани виде ту просто резултат и желе објективне понуде и објективна решења за то. Како наши политичари са локалног нивоа шаљу поруке, то би ја могао да коментаришем све онако како ја мислим да то не треба да се ради и то је негде грађанима лакше да перципирају, једну емотивну причу, у овом случају Српске радикалне странке, која ипак у овом моменту је напустила сад негде ту националистичку причу и отишла у једну класичну популистичку партију, слично као у Немачкој, где ви лакше грађанима можете да пошаљете поруку да ће то све бити добро. Како? Онако. Е сад, ви треба негде из рационалне те приче да објашњавате да ми смо ипак на путу, да ће нам бити свима тешко, то нико не воли да чује и ми смо ту негде у компликованој ситуацији.

Бећковић : Ви морате наћи договор како је могуће, ево сте осам година на власти и осам година причате да ће бити боље и имате огромну већину којој није боље.

Јешић : Објективно...

Бећковић : Дакле, ово што ви кажете - немојте да потцењујете грађане. Да грађани кажу - имао си осам година шансе, нисам приметио, дај да видимо.

Гојковић : Па, ово је тест, ја сам отворено одбио нека многа места и мени некако стално у животу пада да идем именом и презименом. Неки многи буду министри, па не могу да победе ни у месној заједници, али, ето, ја идем четврти пут именом и презименом и тестирам свој рад у протекле четири године. Први тест сам имао пре четири године, а и добио сам огромну подршку и у парламенту и за градоначелника. Сада идем исто тако, компликованија је ситуација, али та листа моја... Јесам ли се сакрио иза имена Бориса Тадића?

Бећковић : Добро.

Гојковић : Значи, зовем се "Горан Јешић - Демократска странка" листа. Ставио сам своје име на листу, па ако добијемо подршку, добили смо.

Бећковић : Мајо, кад ви кажете ових дана да, и то звучи као претња, да ћете ви ићи у кампању не са тим шта сте урадили до сад, пошто ваљда то сви виде (ево, ја сад додајем, ви то нисте рекли, ваљда то...), хоћете ићи у кампању са тим шта сте спречили да се уради?

Гојковић : Па, претпостављам да, када неко ради четири године, има висок рејтинг, да је већ добио оцену за то што је урадио. Тужно је причати шта си урадио после четири године.

Бећковић : Ја вас питам шта сте спречили, то звучи као да претите и да ћете рећи...

Гојковић: Не, никоме нисам претила. Жао ми је што медији у последње време добијају интервју од мене, али имају доста и ауторског. То сам и данас видела у једном дневном гласилу, али добро, то на терет медија, да не нападамо стално новинаре, мислим, или прихваташ или не прихваташ да даш неки интервју, зависи да ли си спреман и на последице после тога, али ником нисам претила, него заиста мислим да у кампањи, поред тога што као будући и стари градоначелник Новог Сада треба да кажем који су планови за даље, требало би да кажем по чему се разликујем од свих ових осталих познатих имена која ће предводити листе. А сигурно још ниједан политичар у Србији није рекао шта је он то спречио.

Бећковић : А шта сте спречили?

Гојковић : Па, спречила сам неке многе ствари, у којима сам можда имала проблема тиме што сам непосредно изабрана за градоначелника, а коалиција се праве у парламентима од странака које се боље слажу међусобно, па су некада вољне да траже нешто од градоначелника, а он то неће да испуни.

Бећковић : Рецимо? Зашто вас оволико терам? Претпостављам и да је за вас важно да то кажете. Дакле, шта сте спречили?

Гојковић : Слободно само, ја сам врло искрена особа, тако да немам шта да кријем, јер мислим да ми је то квалитет. Ако сам у октобру месецу прошле године тражила да буде смењен управник позоришта (сећате се, можда се сећате, сваки дан се нешто дешава у Србији), дечијег позоришта у Новом Саду, онда значи да сам ја хтела да спречим нешто што се десило три месеца касније, али остали су били толико моћнији и важнији, нису схватили шта ја говорим то на време, па се десило оно што се десило у јануару и зато ће неко други морати у кампањама да објашњава...

Бећковић : Дакле, нисте спречили, сада сте рекли да нисте спречили пребијање глумаца у позоришту зато што вас нису послушали.

Гојковић : Не, ја нисам могла да спречим пребијање глумаца у позоришту зато што нисам учествовала у таквим догађајима. Ја сам само на време спречила да неко упире прстом у градску кућу јер ми нисмо ти који кадрујемо него то раде скупштина и њихове кадровске комисије, а увек терет иде на представнике извршне власти, учествује ли у нечему или не. Онда сам спречила можда да се упропасти једно градско саобраћајно предузеће у Новом Саду тиме што нисам хтела да затворим аутобуску станицу нити да одузимам делатност градском предузећу. И то ретко ко ће данас храбро рећи шта је спречио и зашто се супротставио великима и зашто мислим можда да је ово неки бољи пут, па можда имао неки мали, мали проценат гласова мање. Али је искреније и заиста поштеније.

Бећковић : Али кад сада исто преведемо на неки језик или на нешто што можемо разумети, дакле, грађани Новог Сада вероватно знају о чему говорите, али 'ајмо да видимо заправо каква је то битка. То је битка... Значи, ови који су то хтели, шта су они хтели? Да спакују неке паре себи у џеп, да узму неки проценат, да ураде... Шта су они хтели? Јесте ли ви спречили да неко уреди неки свој интерес? Значи, нико не затвара аутобуску станицу зато што жели да грађани немају аутобуску станицу него зато што у том тренутку има неки интерес и ту би неко могао да заради. Или ја банализујем ствари.

за које ја мислим да нису добри за град и нису добри за једно предузеће чији је град оснивач.

Бећковић : Значи, кандидат за градоначелника је ваш кум?

Гојковић : Биће јако много предводника листа, тако да не знам на шта мислите.

Бећковић : Из ваше бивше странке. Па, немате ваљда кумова на свим листама.

Гојковић : Имам доста кумова у политичком животу града и Србије и много пријатеља, али то желим да оставим по страни јер заиста и неко ко је мој кум или сам ја кума нечијем детету, поштујем по тој линији и даље, али политика је нешто друго и ако се не слажемо, треба да кажемо једни другима шта мислимо о даљим неким политичким правцима сада када више нисмо заједно што се тиче политике.

Бећковић : Добро. Имали сте свој пример?

Стевановић : Па, шта сте спречили, питали сте.

Бећковић : Да.

Стевановић : Па, прво, спречио сам, спречио је мој тим и ја, да Крагујевац даље пропада, уз помоћ...

Бећковић : Да пропада, опростите?

Стевановић : Крагујевац даље пропада, уз помоћ наравно Владе, и то је политика и то је умешност и Крагујевац нико више не зове "долином глади“, то више није тај град. И кад сам у кампањи пред оне изборе за градоначелника говорио да ће посао добити више хиљада људи, то су неки противници превели у 10.000 људи. Ја сам рекао: да, биће најмање 10 хиљада људи. За три године и мало више је посао добило 15.200 људи у Крагујевцу за стално. И ове године ће посао добити нових 10.000 људи најмање у Крагујевцу. То је дакле нешто што је тако и ја то сад говорим, Крагујевчани ме гледају, ја знам да свака реч има одређену тежину и они знају шта ја говорим, дакле, и не говорим то у кампањи. Оваквом политиком и оваквим односом и овом коалицијом са Г17, сад ме слушају радници Заставе, сад више немамо оних проблема које смо имали у претходном периоду, рецимо, у фабрици аутомобила, тако да ће те субвенције бити на нивоу оних тражених – 100 милиона у фабрици аутомобила, 30 милиона у фабрици оружја...

Бећковић : Да, али само не разумем... Не, не, како ви објашњавате грађанима Крагујевца, зашто сте у ту коалицију са Г17 ушли пре годину дана, а нисте ушли на прошлим парламентарним изборима, пет година уназад?

Стевановић : Рећи ћу и то зашто нисам на прошлим парламентарним изборима, ово је јако битно.

Бећковић : Зашто вам се тад чинило да ће вам Веља Илић више помоћи за Заставу него ови?

Бећковић : Добро. Не, врло је једноставно и мислим да сви разумеју, то је потпуно ОК. Ко да паре, тај је ОК.

Стевановић : Не, не ко да паре.

Бећковић : Па, како не? Па, није ту ништа лоше. Па, шта?

Стевановић : Па, није ту прво ништа лоше. Ми смо због тога између осталог и ту. Да поправимо живот грађанима и то је основно оно чиме се ми бавимо, али поменули сте претходне изборе. Ви знате да смо нас деветорица подржавали Владу без резерве, што се никада није десило претходно, без икаквих, ето, уступака, без ичега практично. Једноставно смо мислили да та влада добро ради, заиста је по мом мишљењу најбоље радила. Нисмо за то добили ништа. Ушли смо у преговоре са господином Илићем и господином Коштуницом. Тог тренутка, кад смо имали понуду и господина Коштунице.... Господина Динкића, врло коректно смо се испричали. Ја сам рекао, ушли смо у неке разговоре: ја сам човек који не могу да прекинем кад дођем до неке, неког нивоа. Врло лепо смо се ту растали и то причам дакле јавно. Сви то знају да је тако било. Но, десило се шта се десило, ми смо добили само два посланичка мандата, што није коректно, после свега онога шта се дешавало три године иза тога са том владом. Били смо незадовољни и, наравно... Није само због тога незадовољни него и због неких других ствари. Малопре сам их навео и једноставно смо закључили, мој тим и ја и ми заједно, да је нама права опција ипак права прича ова са Г17 плус. И идемо дакле директно са именом и презименом и кажемо грађанима: уколико хоћете да овај тим настави, наравно још бољи, јер је сад ту и Г17 плус, ако хоћете да Верољуб Стевановић буде градоначелник, ви гласајте за ту листу. И то је најпоштеније могуће и они процењују резултат, е сад они процењују мој резултат.

Бећковић : И врло је поштено. Чекајте да и ми узмемо неке паре, па ћемо онда да наставимо даље. Узимамо паре.

Бећковић : Идемо да видимо како је изгледала протекла недеља. На месту број један оно што јесте био утисак протекле недеље, ако се утисци мере по томе о чему се разговарало у свим кућама, у свим канцеларијама и на свом аутобуским станицама, а то је шта ко мисли о случају "Милорад Чавић". Предлог број један.

На месту број два - утисак недеље је 17. март 2008. Да видимо шта се догађало у Косовској Митровици - предлог број два.

Идемо на предлог број три. Дакле, отворена је тема да ли постоји техничка влада и како она функционише. Ко зна Акциони план и ко га не зна? Предлог број три.

Протеклу недељу обележила су и нова признања, овог пута из суседних земаља, независног Косова. Предлог број четири.

Била је ово инспирација да се огласи и господин Мирчић - предлог број пет.

Суштина Мирчићеве бојазни била је, дакле, у информацији која је стигла из озбиљних обавештајних служби да би признање независног Косова од стране Мађарске могло изазвати немире у Војводини, у оним деловима где живе Мађари. Идемо на предлог број шест - утисак протекле недеље да је најактивнији до сада у предизборној кампањи Млађан Динкић, лидер Г17 плус. Да видимо у каквом је расположењу - предлог број шест.

А они који су се већ навикли да говоре о томе како премијер или председник Демократске странке Србије спава, устаје касно, бојим се да им је тај аргумент избијен из руку и премијер живахнији него икад - предлог број седам.

И прошле недеље је једина званична кандидатура за градоначелника Београда - Драган Ђилас. О господину Александру Вучићу се говори и он говори да ће се кандидовати, али и даље нисмо чули као званично. Има онај наставак: ако ме странка подржи. А после закључења листе за предлоге за утисак недеље, данас је стигла и потврда кандидатуре Биљане Србљановић. За сада, Драган Ђилас потенцијални градоначелник Београда - предлог број осам.

Хит недеље на месту број девет. Дакле, иницијатива поново Млађана Динкића за објављивање имовинских карти. Да видимо како изгледа чија имовинска карта до сада објављена - предлог број девет.

Могло се десити, да није било овако како је било, верујем да су неки очекивали да би утисак недеље требао да буде, и то на неком првом, другом, трећем месту, дакле, кривична пријава Александра, грађанина Александра Тијанића против Владимира Поповића Бебе. То је сада остало само као сећање. 'Ајмо да се подсетимо - предлог број десет.

УКЉУЧЕЊЕ ГЛЕДАЛАЦА

Бећковић : Добро. Е сад, 'ајмо, како хоћемо? 'Ајмо да видимо то шта су најјачи утисци, па ћемо онда да наставимо. Шта је вама најјачи утисак од овога што смо видели?

Стевановић : Прво, ја никада не могу да прихватим да Косово није Србија, али то не значи да не треба даље радити послове које радите, не треба земљама, или оним суседним или неким даљим. Велика је неправда према нашем пливачу учињена и према нама, ако хоћемо до краја да идемо. Али за мене ипак, обзиром да смо у таквој ситуацији каквој јесмо, дакле, у предизборној кампањи, најјачи утисак број три. Техноидоли, мислим да се зове. Па, мислим да је све речено о овој влади која функционише како функционише, која је радила како је радила и која је, по мом мишљењу, радила по принципу феуда. Дакле, свако је неку своју област имао, тако је функционисао и ту није било неке слоге, што је недопустиво, и ја сам то знао од почетка. Не можете ви у кампањи, као сада, да радите то што радите, да радите углавном негативну кампању једни према другима и онда се једва некако скупите и некако направите ту владу и она ево како функционише. И то је нека порука, пре свега странкама, да у кампањи не раде то што су радили до сада, а и бирачима да размисле кога ће да бирају јер једноставно треба направити владу која ће да функционише и где ће да се поштују одређени договори, да се зна који је тај који је најодговорнији. Тај који то буде, он мора да буде одговоран и за спољну и за унутрашњу политику, дакле, мора да буде одговоран и за ово што господин Јешић каже за стандард, за живот и, наравно, за спољну политику. Дакле, то је једна порука грађанима и на мене је то оставило најјачи утисак.

Бећковић : А да вас питам - како ће да функционише та нека будућа влада или та ваша коалиција? Значи, ви сте сад на овим парламентарним изборима, ви сте на листи Г17 и то је та коалиција: Демократска странка, Г17, Лига социјалдемократа Војводине, СДА, Расима Љајића и Српски покрет обнове.

Стевановић : Да, зашто се смешкате?

Бећковић : Па, то је моје питање. Како ће да функционише тај сусрет вас и Вука Драшковића? Како ће... Ко ће први коме да окрене леђа? Како ја да знам да ви нећете поново оставити ту коалицију, као што сте оставили Вука?

Стевановић : Не, не, прво ко је кога оставио, то је питање овако доста интересантно.

Бећковић : Према вашем осећају, ко је кога оставио?

Стевановић : Прво, ја нећу никада ништа ружно да говорим о странци у којој сам дуго био. То није добро и то није лепо. Ја сам доста ружног осетио са те стране, а ја то нећу да поновим. Постоји неки већи, виши интереси од мог личног и ја немам права да неке ствари враћам. Ја могу да их не заборавим, ако су биле ружне, али не смем да се понашам на исти начин. Дакле, постоје неки виши интереси. Виши интереси јесу функционисање владе сутра, ако она буде таква, и ја нећу окренути леђа, као што нисам ја окренуо леђа Вуку Драшковићу, него ја нисам хтео, не ја, него нас деветорица, да поделимо клуб СПО - Нова Србија, јер смо тако изашли на изборе. Ја нисам хтео или ми нисмо хтели да уцењујемо било кога. Ми смо само желели да оно што смо у предизборној активности говорили и шта смо се на крају договорили отпоштујемо до краја.

Бећковић : Кажете да, рекли сте и вечерас у пар наврата, кажете да се ви не плашите да сте ви искрени, да ћете ви све то да кажете до краја. Да је којим случајем дошао Борис Тадић до вас и да каже: Види, ја сам нешто мислио, можда не би било лоше да правимо коалицију са Вуком, да ли би ви рекли: Слушај, немој са Вуком, јер то значи да те чека ово, ово или оно, или би рекли: То је одлично, прави са Вуком?

Стевановић : Не, ја не бих рекао да је одлично, не бих му рекао ни то што сте претходно рекли 'то је тако, тако и тако' јер он врло добро зна, дуго смо у политици, колико, 17 година већ и више. Сви се много добро знамо и знамо...

Бећковић : У толико... Па, зато вас и питам.

Стевановић : Он одлично зна са ким прави коалицију, дакле, ја имам проблеме, рецимо, или проблема доста на локалном нивоу са демократама, што мени није сметало да можда на најважније функције у граду поставим демократе. Дакле, то је...

Бећковић : А неки грађани кажу да сте ви заправо више од пола свог мандата утрошили на обрачун са демократама и на скидање њих са јавних предузећа и истраге против њих него што сте радили шта треба и да сте од скоро нешто почели то и ово и оно...

Стевановић : То је нетачно.

Бећковић : Добро.

Стевановић : То је било у претходном мандату. Када су они дошли на власт, дотле смо били ми, дакле мој заменик уместо мене, они су се тиме бавили не ми и то Крагујевчани врло добро знају. Дакле, директор Чистоће је човек из Демократске странке, директор предузећа за изградњу, дакле, тамо где су све паре или највећа количина пара, јесте човек из Демократске странке. Довели смо жену на место градског правобраниоца, члан Демократске странке, значи то није тачно. Ниједан чиновник, чиновник ни у једном предузећу ни у скупштини града није имао никакав проблем, јавно говорим, сви слушају, ми смо имали те проблеме. Дакле, јер управо тако мислим, супротно од тога како ви кажете да је било.

Бећковић : Ја читала, ја немам појма.

Стевановић : Па, читали сте ви, па наравно, то је... Постоје наручене приче, ви то знате, али Крагујевчани ово гледају, ми смо у кампањи. Значи, то сви знају да је тачно. Ја дакле не бих окренуо, ако би се то тако десило, и даће бог да се тако деси, никоме. То су дакле виши интереси од мог личног. Ја немам права...

Бећковић : Је л' то делује мало... За политику је вероватно то нормално, али кад сад помислите, ви сте, значи, на парламентарним сте на истој листи са демократама, а на локалним сте ви сад као неки противници. Како то може?

Стевановић : Да. Али знате како противници? Ја сам спреман рецимо да одем и заједно у кампању, да причамо програме, да се не свађамо и то је нешто што нас сутра чека. Не знам када је то сутра, али то је неки принцип који ми имамо у "Заједно". И то је по мени најбољи принцип. Ево, ја сад кажем, ја очекујем да имам апсолутну већину у парламенту и, уколико је будемо имали, ми ћемо понудити сарадњу Демократској странци у Крагујевцу. Јавно кажем. Питање је малопре било, на почетку, да ли бих ја волео да имам неку Мају Гојковић као неку групацију која постигла неки резултат. Да, уколико је предводи неко који је направио неки резултат и иза кога стоје неки људи од интегритета.

Бећковић : Видела сам негде да сте расположени за постизборну коалицију са ЛДП-ом?

Стевановић : Не. То нигде нисте могли да видите.

Бећковић : Јесам, прочитала сам негде, сад не знам да ли је то неко нагађао или не, али је....

Стевановић : То нико није могао да нагађа нити да чује од мене.

Бећковић : Је л' тако? Не. Добро.

Стевановић : Дакле, не. Али рекао сам са киме да, без обзира што тамо има неких људи који су управо били према мени такви, као што сам ја био према некима другима, ја сам био тај који је, рецимо, био оптужен за неку нафту, ако се добро сећате, у оном тренутку када је "Сабља“ била актуелна и преживео сам све то, али не само што смо сад у посту, него што сам ја такав човек и мислим да то тако треба сви да раде. Неке ствари не можете да заборавите, али једноставно морате да опростите јер је циљ битан. Шта је нама циљ? Је л' нама циљ да овако наставимо да поново направимо једну владу која ће овако да функционише или нам је циљ да министри сарађују једни са другима. Имате проблем, рецимо, кад одете да завршите неки посао, рецимо, ево, сви ми то знамо и онда са неким министром договорите, а он онда каже: е, све остало заврши са мојим колегом, уместо на то да заврши. Е дакле, нама је потребно влада која је стабилна, где се зна ко шта одлучује и где се људи договарају, а не оваква.

Бећковић : Шта је ваш најјачи утисак?

Гојковић : Најјачи свакако број један, апсолутно нема никакву конкуренцију, али не схватам потез овог младог пливача, Милорада Чавића, као неку високу политику него његов личан чин, да је желео да скрене пажњу можда и Србије, али због ћириличног натписа, али очигледно је скренуо пажњу читавог света на нешто што он сматра да је неправда начињена његовом народу и држави којој припада и жао ми је што је спортиста страдао од спортиста због тако неког свог личног чина и искрено се надам да га политика у овој држави неће даље злоупотребљавати. Дакле, његов личан чин треба да гледамо тако као храбар чин једног младог светског спортисте. Свидео ми се дакле и број три зато што је приказано, дакле, јавности Србије како то изгледа иза сцене. Често грађани Србије не знају како то изгледа иза сцене, али ми опет онда ставља знак питања, ако имамо изборе 11. и 12, опет овако буде изгледала влада, шта ће се то боље десити за грађане Србије?

Гојковић : Ја могу да кажем онолико колико ја знам. Ја не могу да одговарам у име других и тако сам приметила да ја доста отворено говорим, да сам из медија сазнала да сам од председника градског одбора, јер сам касније сазнала да није било никаквих страначких форума у коме се разговарало о мени, па да је група људи гласала да ли ће Маја Гојковић бити члан партије или неће бити члан партије и да сам једноставно избрисана из евиденције. Ја још увек не знам шта то значи у политичком животу једне странке, да ли је то неки новитет, тако да ја не могу да говорим много о томе.

Бећковић : Али каква је, рецимо, оно што знате то је да... Рецимо, да тај кандидат за градоначелника Новог Сада Српске радикалне странке, Игор Мировић, нпр. није имао телефон Верана Матића или да је имао, па да је окренуо и рекао да Маја Гојковић вечерас не може да гостује овде, вероватно то не би успело. Значи, каква је то власт Српске радикалне странке, да могу да одређују ко ће гостовати или неће на РТВ Војводина, то је јавни сервис, ако се на варам? Како је то могуће? Да ли је Српска радикална странака на власти?

Гојковић : Да, то је јавни сервис. Мене не брине то... Не знам да ли је на власти у држави, заиста. Немојте мене питати, већ претпостављам да ће неко гостовати из Српске радикалне странке у некој од ваших емисија, поготово сада када су избори.

Бећковић : Али ви знате да је било тако?

Гојковић : Ја поуздано знам зато што директор РТВ Војводине није крио од мене разлоге зашто ја не могу у ту телевизијску емисију. Једноставно ми је рекао да је господин чије сте име навели позвао и ултимативно тражио да ја не гостујем, позивајући се на непостојеће правило Радиодифузне агенције, што значи да их ви кршите сада и, не знам, пре неки дан када сам давала интервјуе за друге облике медија, да су сви кршили, они су само имали ту велику свест.

Бећковић : Чекајте, је л' имају неки јачи аргумент, уколико ви гостујете, неће они добити земљиште за не знам шта, укинуће им топлу воду? Шта је било?

Гојковић : Ту ми је све споменуто, али то земљиште није приватно земљиште или земљиште одређеног јавног предузећа него града Новог Сада, тиме је непознаница већа. Не брине мене локални моћници, претпостављам да се то дешава широм Србије, али то звање... Само моменат, мене брине аутоцензура код новинара у тим тренуцима. Да су они помислили у том тренутку - боље да откажемо гостовање градоначелника Новог Сада или, ако хоћете, политичара који се бави политиком од 18, 19 година или некога ко више није члан неке јако велике, утицајне и моћне странке. Значи, то да се 2008. године у Србији, у 21. веку, јавља аутоцензура у медијским кућама, то је забрињавајуће. Не покушај, ја претпостављам, диљем Србије да свакодневно има покушаја да се утиче на медије, али неко хоће, а неко неће.

Бећковић : Али тешко је поверовати да се тај човек нпр. променио. Тешко је да...

Гојковић : Који? Сад не знам на кога мислите? Директора телевизије или...

Бећковић : Овај кандидат за градоначелника, који то може да нареди, тешко је поверовати да је то њему пало први пут на памет да уради на вашем случају.

Гојковић : Али ја заиста не знам неки случај да је позвао било ко и тражио тако нешто. Ја то заиста не знам. Ја могу искрено да вам кажем. Да знам, ја бих вам рекла - понављало се.

Бећковић : Али кад ви говорите у јавности од томе да сте ви разговарали, да сте ви очигледно превише либерални за Српску радикалну странку, да сте ви разговарали са Томом Николићем, да се у разговорима увек слагао са вашим идејама шта треба да се промени, али ми нисмо чули шта сте ви о мислили да они треба да промене и шта се заправо крије иза тога када ви кажете да сте ви имали сугестије како да Српска радикална странка буде прихваћена, општеприхваћена од свих и да дође на власт.

Шта сте ви хтели од чега да они...

Гојковић : Нисам рекла општеприхваћена него већинска. Да би неко дошао на власт, мора да добије већу количину гласова, не само гласове људи који су чланови странке или по "дифолту" гласају за вас већ осамнаест година, али никако да дођете на власт.

Бећковић : Шта је вама примедба?

Гојковић : Па, ја сам имала мој модел кампање из 2004. године, када сам грађанима Новог Сада пружила шансу да гласају за политичара који хоће да буде градоначелник свима без обзира на политичку припадност.

Бећковић : Па, зар није била то суштина, рецимо, кампање Томе Николића у председничким изборима - да је стално инсистирао на томе да ће он бити председник свих, па је чак скинуо и беџ који сте ви, по узору на вас из 2004, па је скинуо беџ Шешеља?

Гојковић : То је био мој модел кампање. Ја сам то предлагала упорно, да то буде не само кампања, него да то буде заиста политички пут Српске радикалне странке. Драго ми је да је прихваћено у кампањи 2008. године и да има изузетно добрих резултата, било у дану када се гласало, за даље ја заиста не желим да коментаришем, јер све оно што се дешавало, дешавало се дакле у политичким разговорима два члана странке или више чланова странке, зависи коме сам се обраћала у то време и зато ме мало манир овог мог склањања из те странке подсећа на необјављене рукописе доктора Војислава Шешеља. Дакле, док ја нисам излазила у јавност, нисам очекивала да ћу имати такве репресије нада мном. Сада је то моја политичка прошлост, ја заиста не желим да и своју кампању и своје даље медијске наступе потрошим или учествујем у томе да полемишем о томе шта је некада било са мном и са мојом бившом странком.

Бећковић : Али, рецимо, ја бих сад требало да то, ако хоћу да гласам за вас или да гласам за вас, за неку Мају Гојковић која није Српска радикална странка, она је нешто друго, а не схватам шта сте ви нешто друго јер су вас они искључили или да гласам за вас као за ту аутентичну Српску радикалну странку, па они као нису прихватили ваше идеје. Не разумем за коју опцију ја гласам?

Гојковић : Ја свакако више нисам Српска радикална странка, него група грађана Новог Сада, који ће изаћи на локалне изборе са конкретним програмом за локалне изборе. Дакле, људи који ће бити, дакле, пред гласачким листићима за локалне изборе гласаће за конкретне програме. То је велика разлика у односу на оне који ће излазити на републичке изборе и имати идеолошки...

Бећковић : Ви мислите да треба да уђемо у Европску унију што пре? Треба да наставимо преговоре?

Бећковић : Али ваша данашња изјава, е сад, ви сте у неком тренутку направили вечерас примедбу да су неки медији, нису баш то... Тако да не знам да ли се то односи на то, али изјава коју су данас пренели медији је да...

Гојковић : Не, не односи се на то него се односи на мој интервју који је данас изашао у једним од медија, где је измишљено питање и измишљен одговор. Зашто, не знам.

Бећковић : Које питање? Који одговор?

Гојковић : Питање је да ли сам ја спремна да дам подршку једној одређеној политичкој опцији на следећим републичким изборима.

Бећковић : Сви су читали, Мајо. Значи, Демократској странци пише.

Гојковић : Да, Демократској странци. Ја такво питање нисам добила, па нисам могла да дам ни такав одговор.

Бећковић : Аха, добро. Ваш утисак недеље?

Јешић : Мој утисак је, чини ми се, овај број два. То је сукоб у Косовској Митровици, ако се добро сећам, и просто ми је невероватно да у Србији постоје тако кратка памет. Утисак број један јесте доминантан утисак, али момак је дефинитивно сам решио да стави на себе мајицу на ћириличном натпису, значи, не шаље поруку свету него објективно грађанима Србије. Он је на свом, на својој веб-страници дао коментар тога да је он то урадио свесно и да је очекивао суспензију. Суспензија је непримерена за тако нешто, за једног шампиона, али мислим да то није тема. Мислим да је тема сукоб и катастрофална ситуација у Косовској Митровици, пре свега однос српских политичара према тим људима тамо. Пре само десетак година или дванаест година смо имали исту ситуацију у Хрватској, у Босни. На исти начин се политика из Београда односила према тим људима тамо. Ти људи су на крају погубили главе, куће, родбину, пријатеље, напустили земљу, дошли у Србију и негде се опет и сад та политика води. Кад видимо овог министра који оде тамо и каже - ја сам са вама - а при том живи у Београду и има лимузину и вероватно им деца негде студирају по Швајцарској или негде, а шаљу тим људима поруку који тамо живе сваки дан и дешава им се то што им се дешава. Ја потпуно разумем те људе тамо, али не разумем људе који из Београда креирају такву ситуацију, пре свега у Косовској Митровици. Тако да је то де факто најјачи утисак, оно што није, то сам рекао у току емисије, што није предлог, у ствари негде је предлог тамо нашег техничког премијера, то је његова неуобичајена активност протеклих неколико недеља и прошле недеље је он... Доживео сам и то да видим да Коштуница, као премијер српске владе, седи са представницима страних улагача у Србији и да прича о економији. И то је најпозитивнији утисак, а број два је најнегативнији утисак.

Бећковић : Добро. Да, ви сте члан Главног одбора Демократске странке?

Јешић : Да.

Бећковић : Дакле, претпостављам да сте ви питани, макар на тај начин да дижете руку или не?

Јешић : У вези чега?

Бећковић : У вези ових парламентарних коалиција, дакле, коалиција за парламентарне изборе?

Јешић : Главни одбор је овластио својом одлуком председништво странке. Просто, Главни одбор Демократске странке је велико тело, које броји скоро 400 чланова из читаве Србије. Сви председници општинских одбора су чланови. Ми смо просто седели пре неке две или три недеље. Ствари нису биле толико извесне као данас и овлашћено је Председништво, које ће када закључи неки предлог, опет обавестити Главни одбор, али то је била једна демократска процедура, морам да признам. Била је расправа, која је била јако дугачка, али свима је јасно шта се ту дешава и оно што је сјајна ствар у Демократској странци јесте да је на локалу остављена одлука општинским одборима да могу да праве коалицију сходно односима са локалним политичким партијама и односима на локалу, који су, као што сте видели вечерас, врло специфични. Иако ова три локала представљају пола милиона Србије или можда мало више.

Бећковић : Али пошто сам питала Верка, ево питам и вас, значи питам вас - да сте директно питани да ли сте за ту коалицију у том саставу, да ли би сте рекли "да"?

Јешић : Да. Ова коалиција, предводи је највећа Демократска странка, а приближила се једна врло оперативна странка, која нема тај капацитет, то је Г17 плус. Колико ја знам, у овој коалицији и власници мандата, односно такав коалициони споразум се, немојте ме држати 100 посто за реч, јесте да једино Г17 располаже тим мандатима. Добили смо комплетан демократски потенцијал ове земље. СПО јесте нешто што је носио демократски, носилац демократске борбе током 90-их година. ЛСВ је врло блиска нама у Војводини, поготово у Новом Саду. Ставови Ненада Чанка су нама врло блиски, члановима Демократске странке у Војводини. Просто, то је једна велика коалиција, која покушава да направи референдумску ситуацију у Србији и стварно јесте референдумска ситуација. Оно што јесте добра вест, ја сам додуше био у иностранству, по ту награду у Кану, али мислим да је још једна сјајна вест, а то је да су један и други лидер те коалиције рекли кога не желе да буде будући премијер, ако је то тачно, то је била јавна изјава и Томислава Николића ...

Бећковић : Јесте.

Јешић : Е, то је једна сјајна ствар и просто ћемо имати две велике партије у будућности. Неколико мањих партија које ће ући у парламент, мањинске партије и имаћемо два велика система, где објективно морају обе политичке партије да се озбиљно реорганизују и редефинишу, нарочито Српска радикална странка, која је врло ригидна и направљена по врло централизованим основама, уколико жели да добије већи део бирачког тела, мора нешто да уради са собом, а то морамо урадити и ми са собом.

Бећковић : Како стоји ствар, ево, остало нам је пет минута и сад ћемо на брзину - како стоје ствар са вашом имовинском картом?

Јешић : С мојом имовинском картом? Па, ја не знам откуд та тема сад. Ми смо по закону дужни већ три године...

Бећковић : Овај оперативни Г17, који сте поменули...

Јешић: Да, Млађан је био врло активан ове недеље, нисам био ту. Просто, ми смо дужни сваке године, ја мислим, већ три године за редом, да предајемо своју имовинску карту врло озбиљно. То је један формулар од четири или пет страна и сваке године ми, као сва изабрана лица у Србији, то предају. Ја предајем по два основа - као посланик у војвођанском парламенту и као градоначелник, тако да је то јавни документ, који стоји у државним институцијама.

Бећковић : И нисте расположени да га изговарате?

Јешић : Ма, како да не?!

Бећковић : Па, изговорите.

Јешић : Ја имам стан и имам ауто на кредит, што није спорно.

Бећковић : Је л' има гаражу?

Јешић : Немам гаражу, мада је бољи него Млађанов и више мени треба гаража него Млађану. У принципу, то је јако важно, али постоји законска процедура. Ово јесте сада, наравно, у предизборној кампањи...

Бећковић : Колика вам је уштеђевина?

Јешић : Не знам. Мала. На девизној картици.

Бећковић : Колика вам је плата?

Јешић : Плата ми је 94.000 динара.

Бећковић : Било је занимљиво да испада да се најмање исплати бити председник Републике, али значи...

Јешић : Јесте, највише се исплати бити директор дирекције у некој општини или бити помоћник министра. У сваком случају, оно што сам хтео да кажем да у принципу јесте ово једно терање на чистину три највећа функционера Српске радикалне странке. Сви знамо зашто се ово сада ради, мада постоји законска регулатива коју ми подносимо, а то су они станови из '99. године, колико знам.

Бећковић : Јесте, а пошто ви тврдите да су политичари Српске радикалне странке најкорумпиранији и чак сте оптуживали на одређени начин медије да не избацују њихове афере из неких компликованих психолошких разлога више него емотивних, је л' имате неке аргументе за то?

Јешић : Ја сам низ пута изразио те разлоге у окружењу самом. Ја нисам рекао политичари, него представници...

Бећковић : Па, рекли сте - довољно је погледати пет-шест општина где су они, па да видимо како то изгледа.

Јешић : Причао сам неке драстичне примере, које грађани...

Бећковић : А њима је главни аргумент у свим кампањама - ми смо чисти, нађите нам једну аферу - а ви тврдите да има колико хоћеш.

Јешић : Проблем наше политичке опције што никад нису рекли конкретно о чему се ради. Ја сам неколико пута причао, најдрастичнији пример је бензинска пумпа, која се налази на спомен-обележју Сремски фронт, која је изграђена ван свих прописа, ван детаљног плана регулације аутопута Београд-Загреб и налази се усред костурнице, где је изгубило живот пар десетина хиљада људи бранећи ову земљу. Мислим, можете да идете колико хоћете у ту дубину, свуда има проблема, али никада се не прича са те стране о тим проблемима, тако да... И Маја је сама рекла о неким проблемима вечерас које има у Новом Саду, просто постоји свуда, а корупција се некако везује за неке друге партије, не за Радикалну странку, али сам ја просто на то питање рекао – па, и овде постоји јако пуно, од куповине посланика, од гласања лактом од стране српских радикала у републичком парламенту.

Бећковић : Чекајте, било је, неко земљиште сте помињали?

Јешић : Ма, имате колико хоћете, мислим, то можете да нађете у Србији посвуда и у свим политичким партијама, али отворено, али немогуће да то тамо стоји на једној страни, никад на Српске радикалне странке страни. Рекао сам на крају отворено о гласању и о куповини посланика. То се десило нама у нашој првој демократској влади, али дешава се редовно да остане нека картица српског радикала у републичком парламенту у прошлом мандату итд. Значи, то никад није случајно, то се дешава свуда.

Бећковић : Мајо, ваша имовинска карта.

Гојковић : Увек нека картица остане.

Јешић : Да.

Бећковић : А ваша имовинска картица?

Гојковић : Дакле, иста је и као 2004. године. Ја могу да кажем, дакле, живим у стану који ми је купио отац '98. године. Имам још један стан, који сам наследила неких 80-их година. Ауто немам. Уштеђевина око три, три и по хиљаде евра, тако нешто, која се није...

Бећковић : Баш сте трошкарили...

Гојковић : ...која се није, дакле, изменила од 2004. године и могу да почнем кампању из мог стана. Мислим да је једино што сам купила за четири године је нови фрижидер.

Бећковић : Како објашњавате зашто је то проблем за Томислава Николића и за Вучића и за Тодоровића, ако је... Претпостављам да је ово истина и да је заиста цела ова досетка Млађана Динкића иде на ту страну – дајте, покажите ви...

Гојковић : Ја сам тако разумела Млађана Динкића, вероватно пошто стварно ових дана уопште не пратим медије, јер се бавим овом организацијом, радим нешто ново, што до сада нисам радила самостално. Претпостављам да је њега неко прозвао за имовинску карту и очекујем да ће одговор бити исти такав. Да ће сви политичари који желе да се кандидују за неке престижне функције у овој држави отворено рећи.

Бећковић : А је л' имате још увек поверења да ће ваше колеге да кажу поштено? Значи, претпостављам, рецимо, оно што се сад појављује у медијима да Томислав Николић одлаже тај моменат да ово изговори док то нешто не прода и не препакује то што има и док то не остане на једном стану. Је л' мислите да су то злонамерне и малициозне приче, је л' вам то личи на Томислава Николића или не?

Гојковић : Ја имам лепо мишљење о Томиславу Николићу, заиста никада нисам била код њега приватно и приватно се ретко дружим уопште са политичарима, тако да не могу да говорим о стварима које не знам, али најбоља одбрана би била, када би ја била нечији адвокат или саветник, да се прикаже имовина коју сам имала пре бављења политиком и онда, дакле, добијањем неких функција, па све до данашњег дана, без обзира на продаје, препродаје или како сте ви рекли.

докуменат, који свако од грађана ове земље може да добије. Проблем је само што никад не користимо...

Бећковић : Што год да добијем, ја ћу да кажем: Није тачно. Лажеш. Имаш и више. То је, ја мислим, већи проблем са јавношћу.

Гојковић : Па, зато најбоље да се направи један пресек ко је шта имао кроз...

Бећковић : Немојте да испадне да имате најмање, молим вас. Одбраните част.

Стевановић : Имам довољно. Значи, овако: имам стару кућу у којој сам рођен, у Приграду, то је некада било село. Стара 150 година, дедина. То је најлепши кутак за мене. Имам породичну кућу, коју сам обновио. Имам стан, који сам добио од бабе пре петнаестак година. Ту кућу сам обновио тако што сам продао локал који сам наследио и узео кредит од 25.000 евра. И то је све што имам.

Бећковић : Добро. Кајак?

Стевановић : Кајак?

Јешић : У базену.

Бећковић : Да.

Стевановић : Не разумем. Био сам на Тари, али нисам се возио.

Бећковић : Хвала вам најлепше.

Јешић : То је у Шумадији модерно.

Стевановић : Могу да одговорим на питање које ми је постављено, ако ми дозволите.

Бећковић : Можете, али морате у секунди.

Стевановић : Треба да ме буде срамота што сам у некој сарадњи или дружим се повремено са Немцима, јер су они у Крагујевцу стрељали многе људе, неколико хиљада људи? Ако то тако гледам, онда не треба да комуницирам ни са комунистима, који су '45. убили неколико хиљада недужних Крагујевчана само зато што су домаћини или што не мисле исто као они. Дакле, не разумем питање заиста. Човек мора да живи, мора да сарађује. Злочин не може да буде колективни и он је донекле колективан... Некада може да буде... Он је углавном индивидуални. Злочин јесте велики у Крагујевцу био, али то не значи да ми прекидамо због тога сарадњу са свима.

Бећковић : Хвала вам. Хвала вам што сте били вечерас, желим вам све најбоље после 11. маја. Хвала вама. Најјачи утисак протекле недеље је Милорад Чавић, предлог број један. Не знам да ли се гласало СМС-ом, ако јесте, онда сте видели крол. Ја овде немам ту информацију, дакле, ништа не прескачем, да не би било те врсте оптужби. Сва најбоље, видимо се за седам дана.

Материјал преизет са www.b92.net